Struktura i sadržaj
Seminarski rad je sastav u kome se analizira izabrani
problem iz određene oblasti psihologije, uz sažet pregled dosadašnjih
istraživanja i studija, okvirni prikaz
literature i isticanje novih uvida izvedenih iz analize. Rad mora biti napisan u tekst procesoru Word,
fontom Times New Roman, veličina slova 14 t., sa razmakom 1,5. Obim rada
(uključujući naslovnu stranu i literaturu) ne treba da bude veći od 12 stranica.
Sve stranice sem naslovne moraju biti označene brojem stranice.
Struktura obuhvata sledeća poglavlja:
-
Naslov
-
Uvod
-
Opisni
deo
-
Analitički
deo
-
Zaključak
-
Lista
literature
-
Prilozi
1. Naslovna strana sadrži naziv institucije, ime i prezime studenta i broj indeksa, predmet, izabranu
oblast, naslov rada, ime i prezime mentora, njegovo nastavno zvanje, mesto i
godinu izrade. Naslov treba da bude kratak, jasan, inventivan ali jednoznačan, i
da što preciznije određuje problem. Bitno je istaći težište teorijskog rada,
bez suvišnih informacija. Maksimalna
dužina naslova je 70 slova.
2. Uvod obuhvata definiciju problema i
teorijsku pozadinu relevantnu za područje u kome se analiza izvodi, kao i
nalaze drugih autora koji su relevantni za temu rada. U uvodu je najvažnije
jasno definisati predmet, dakle centralnu temu i problemski okvir koji studenta
zanima. Uvod treba da ima strukturu “levka” tako što će izabranu oblast
predstaviti počev od najopštijih pojmova uz postepeno fokusiranje na tematski
problem koji je odabran. Pregled ranijih radova je važan jer omogućava
upoznavanje čitaoca sa dosadašnjim rezultatima uz isticanje zbog čega je
izabrana tema rada naučno relevantna, i šta novo donosi u odnosu na dosadašnja
znanja. Ne treba u uvodu napisati sve što
student zna iz određene oblasti već samo ono što je povezano za predmetom. Za svako tvrđenje koje je preuzeto iz
literature, bez obzira da li je citirano ili prepričano, treba navesti izvor
tako što se u zagradi piše prezime autora i godina izdanja, na primer (Balabanović, 1994). Svi izvori koji su u radu citirani ili
istaknuti moraju se naći u listi literature na kraju rada. Uz to, svi citati
moraju biti precizno obeleženi znacima navoda. Nije poželjno navoditi
citate duže od 400 karaktera (po citatu).
Na kraju uvoda treba precizno definisati cilj(eve) rada,
eventualno uz isticanje konteksta i/ili napomene o organizaciji teksta.
U seminarskom radu, uvod ne treba da bude
duži od središnjeg dela koji u slučaju teorijskog rada sadrži opisni i
analitički deo.
3. Opisni deo sadrži opis građe i postupaka koji mora
biti takav da student istog obrazovnog nivoa može da proveri pouzdanost date
analize. Opisni deo sadrži definicije odnosno jasno određenje građe, modela i terminologije u radu. U opisu problema i
dosadašnjih znanja, student treba da se trudi da iznosi činjenice i da jasno
razgraniči pouzdano od pretpostavljenog. Treba
precizno opisati početni stav
koji autor zauzima u odnosu na izabrani problem, kao i pristup koji će primeniti u analizi problema.
4. Analitički deo sadrži analizu problema. Taj deo je ključan u naučno-teorijskom radu, i
treba da zauzme najviše mesta. U iznošenju argumenata treba se ograničiti na
argumente za i protiv postavki relevantnih za samu temu rada. Treba izbegavati
nejasne argumente, višeznačne termine,
ukoliko nisu jasno definisani u opisnom delu, pozivanje na autoritete, razne
deklaracije i neutemeljene izjave ili uopštavanja. Ukratko tekst mora biti
logički i sadržinski ispravan, i baviti se temom. Osnovni princip je da iznete
činjenice i stavovi mogu biti preispitani i provereni. Rezultate analize treba
povezati sa teorijskim idejama i podacima koji su izneti u uvodu. Student treba
da se potrudi da ih objasni. Treba istaći u čemu je značaj njegove analize,
koliko i kako se slažu sa ranijim uvidima, studijama i istraživanjima. Na kraju
ovog dela, student može da prodiskutuje
potencijalne kritičke ocene svoje analize, uz osvrt kako buduće studije mogu
doprineti potvrdi ili proveri ponudjenih uvida.
Stil treba da bude jednostavan, rečenica
jasna, bez suvišnih reči i stilskih ukrasa. Cilj naučnog teksta je da
informiše, a ne da pokaže jezičko umeće. Treba izbegavati upotrebu stranih reči
ako postoje odgovarajuće srpske reči. Treba izbegavati imperativ i procene na
osnovu simpatija ili antipatija. Treba
se pridržavati važećeg pravopisa.
4. Zaključak treba da sadrži glavni nalaz i da istakne
njegov značaj u određenoj oblasti psihologije. Eventualno treba naglasiti
pravce daljeg istraživanja i nova naučna pitanja. Zaključak treba da bude precizan, koncizan i
jezgrovit.
5. Lista literature se sastavlja po abecednom redu
prezimena citiranih autora. Tekstovi istog autora se rangiraju prema godini
izdanja, odnosno (ako postoji koautor) prema prezimenu koautora.
U
listi literature navode se samo oni radovi koje je autor neposredno navodio u
članku ili se pozivao na njih. Lista literature sadrži sledeće podatke: prezime
autora, ime autora, godinu izdanja, naslov rada, mesto izdanja i izdavača. Na primer:
Amabile, M. T. (1996) Creativity in
context. Boulder ,CO
Za
tekstove preuzete iz zbornika ili za poglavlje knjige, potrebno je navesti pune
podatke o zborniku (uz prezime i ime priređivača u zagradi) i prvu i poslednju
stranicu navedenog teksta ili poglavlja. Na primer:
Tadif, T.Z.; Sternberg, R.J. (1988) What do
we know about creativity? The Nature of Creativity: Contemporary
Psyhological Perspectives. (Ed. Sternberg, R.J) Cambridge:
Cambridge University Press. 429-440
Web
dokument treba da sadrži pune
podatke o autoru, naslov članka, ukoliko se radi o elektronskom časopisu i
naslov časopisa, celovit link i datum pristupa. Na primer:
Никоненко, С. (2001) Гайто Газданов: Проблема понимания.http://www.hrono.ru/statii/2001/gazdan06.html (6. 5. 2007)
U
pripremi rada ne treba koristiti neproverene i nepotpisane tekstove, kao što su
tekstovi sa stranice wikipedia i/ili iz drugih izvora bez recenzije.
6. Prilozi moraju
biti u funkciji osnovnog teksta. Ako ne doprinose informativnosti osnovnog
teksta, ne treba ih stavljati.
Rad se šalje sedam
dana pre zakazanog termina ispita na e-mail: tianamandic@gmail.com i ir.ristic@gmail.com. Istog dana kada je poslat, štampana
verzija rada sa naznačenim datumom treba da bude predata u Studentskoj službi
Fakulteta.
NAPOMENE
A. Seminarski rad iz psihologije može biti i naučno-istraživačkog
tipa. Takav rad posvećen je detaljnom prikazu originalnog empirijskog
istraživanja i njegovih naučnih implikacija, i može se pripremiti i realizovati
u okviru grupe (do tri studenta). Struktura naučno-istraživačkog rada je specifična. Umesto opisnog i
analitičkog dela, u centralnom delu se opisuje metodološki pristup (hipoteza, zavisne i nezavisne varijable, uzorci stimulusa i ispitanika,
postupak prikupljanja podataka i obrade), a zatim se prikazuju i diskutuju
rezultati. Za pripremu i pisanja ovakvog rada korisno je da bar jedan član
grupe pročita skriptu “Metodologija psiholoških istraživanja” Dejana
Todorovića, i/ili da zatraži posebno uputstvo od nastavnika.
B. U toku jednog ispitnog roka nije
preporučljivo da student polaže više
ispita iz psihologije (1, 2, 3 ili 4).